Софија и Небојша су сишли на последњој станици. Тачно испред споменика. Путања води до куће неугледног изгледа. Запуштена грађевина која само што се није срушила. Осушено стабло поред ње чини да призор изгледа још језивије. Чудно је што испред куће метла, а двориште је пуна смеђа.

У том трену појави се безуба старица дугачког носа. Учтиво јој се обраћају, а она као да те не чује. Небојша наглас размишља и каже Софији: „Она не само да је ружна, већ је и глува!“

Таман кад је Небојша изустио те речи баба прозбори: „Пажљиво бирај речи дечаче! Од мене зависи ваша судбина… Ја вас могу учинити богатим, али и храна за шакале можете постати!“ 

„Ако тачно одговорите на моје питање настављате своју авантуру, али ако погрешите неко ће се јако обрадовати…“