За пар тренутака ето Небојше је пред вратима Софијиног дома. Улица Бранка Ћопића број 33. „Софија! Софија!“, узвикује Небојша. Са прозора извирује девојчица плаве косе. „Софија, потребна ми је твоја помоћ!“, у једном даху рече. Отворише се врата куће и девојчица провири. Бојажљиво упита: „Како могу да ти помогнем?“ Небојша извади парче старе хартије и рече усхићено: „Види! Имам мапу која нас води до скривеног келтског блага, али не могу сам у ову авантуру…“
Небојши није било потребно превише времена да успе да наговори Софију да крене са њим. Она се замисли и рече: „За овакав подухват потребне су нам лампа, лупа, пиштаљка и лепеза.“ Чим то рече утрча у кућу, а Небојша остаде у чуду. Док је он успео да се сабере, ето Софије са ранцем на леђима.
Погледаше још једном мапу како би одредили правац којим ће поћи. „Знам ово место!“, ускликну Софија и показа прстом на споменик који се налазио у самом углу мапе.
„Знаш ли како да до њега дођемо?“, упита Небојша.
Софија се замисли па рече: „Треба на аутобус деведесет један.“
