„У календару културних дешавања југоисточне Европе, централно место крајем октобра већ деценијама припада Међународном београдском сајму књига.“
Овом реченицом отворен је и овогодишњи, 63. Сајам књига у Београду. Заиста је ова манифестација, можда и најмасовнија коју имамо, неформално постала и празник књиге и празник људи жељних, не толико књиге и читања, колико тог специфичног утиска и доживљаја који Сајам књига са собом носи. То је доживљај који не желе да пропусте ни стари ни млади. Књиге су скупе, мада у поређењу са ценама мање важних ствари, и нису, ипак се увек одвоји неки динар са стране да се допуни колекција коју годинама правимо или да се обрадује неко ко нам је драг, а то, признаћете, нема цену. Ученици наше школе су и ове године узели учешће у овом догађају. У пратњи наставнице српског језика, Снежане Стојановски и разредног старешине, Маје Марковић, ученици 7/4 имали су прилике да оду и доживе сајамску атмосферу, купе понеку књигу, сликају се са понеком познатом личношћу нашег јавног живота и сл. Иако нису губили наставу, није им било тешко да устану раније и путујући градским превозом са својим наставницама, проведу два сата у гужви београдског Сајма. Иако нису имали велике планове за куповину, ни велики буџет којим би то могли да подрже, није им било мрско да их газе и гурају Београђани, и разни други, који су у том погледу имали више среће или средстава. Вратили смо се у Земун и школу богатији за понеку књигу лаке белетристике, али доста богатији искуством које, ипак, многи у Србији немају и неће га ни имати. Било како било, посете изложбама, музејима, позориштима и др. установама културе, па и једној оваквој манифестацији, јесу и морају да буду важан део живота наших младих људи, а ми одрасли треба да будемо задовољни што макар то можемо да им приуштимо!
Дописни члан, Снежана Стојановски
