Скривено благо Келта
Ближи се почетак још једног распуста. Наш добри зналац, пустолов Небојша данима је пратио наставу на свом ТВ и решавао задатке које му је слала учитељица.
Једва је чекао да се све то заврши. Другове није видео још од почетка пролећа. Баш му недостају…
Небојша скаче са кревета на кревет, избегава играчке на поду које је оставио његов брат Милан. Милан још увек не разуме зашто је важно да се све играчке враћају на место. Небојши то не смета, за њега су то препреке које треба прећи. Машта да истражује скривене златне градове Амазоније. Весла на кревету, провлачи се испод стола и столица.
Топло време измамило га је у двориште. Осећао се као гусеница која је постала лептир. Коначно је могао да види облаке и несметано машта о новим авантурама. Авантуриста какав је Небојша не може да седи на једном месту када зна да постоји стотине планина чије врхове треба да освоји, четири океана којима треба да плови.
Док је он тако замишљено гледао у облаке, пред њега паде чудан папир. „Простаци!“, помисли Небојша. Иако је лепо васпитан и учтив дечак није могао да оћути када је видео папир за који је помислио да је отпад, који је бацио неко ко није одговоран према природи. Узе папир у руке и таман када је желео да га згужва и баци учини му се да на њему нешто пише. Великим словима, ружним рукописом исписан је наслов Скривено благо Келта.
Како се само живот поиграо са Небојшом. Пустоловом жељног авантуре. Каква срећа да је мапа која води до келтског блага баш код њега дошла, као да га је тражила. „Каква би само штета била да је мапу узео Милан.“, помисли Небојша, „Он би од ње направио резанце.“ Милан је иначе Небојшин двогодишњи брат који од када је први пут узео маказе у руке решио да буде кројач и сече све по кући… „Али мапа је код мене… То је најважније!“, рече Небојша и прекиде тишину која је трајала од трена када је онај чудан папир пао пред њега.
„У ову авантуру не могу сам!“, узвикну Небојша и настави, „Знам, помоћи ће ми Софија!“ Треба је пронаћи, вероватно је код куће.
Али Небојша се не сећа тачног назива улице у којој Софија живи. Почеша се по глави и замисли се: „Када смо читали Јежеву кућицу Софија ми је шапнула да њена улица носи име славног писца који је писао о кући Јежурке Јежића.“
У којој улици живи Софија?
