Ефикасно учење

За стицање радних навика је важно:

  • Правити распоред дневних активности – планирати време за учење, одмор и разоноду
  • Учити сваког дана у планираном термину

За стицање радних навика није корисно:

  • Избегавати планиране активности или одустајати

Ако желиш добре радне навике, увек имај у виду:

  • Циљ – намеру да стекнеш радне навике и постигнеш успех у учењу
  • Распоред својих дневних активности
  • План учења

ПЛАН УЧЕЊА

Где ћу учити?

  • За столом – учење у фотељи или на кревету може бити веома пријатно, али није ефикасно јер води у поспаност. Будност је неопходна за добру концентрацију. Учењем за столом одржаваш будност.
  • У радној атмосфери – припреми само предмете неопходне за учење

Важно је да:

  • Имаш стални радни простор – добро осветљен, проветрен
  • Обезбедиш што мирније услове за учење

У ком временском интервалу ћу учити?

  • Важно је да се осећаш одморно и спремно за учење – пронађи свој ритам учења и редовно га се придржавај.
  • Истраживања показују да је код већине учење најефикасније: пре подне од 8 до 11 часова и после подне од 16 до 19 часова. Можеш направити пробу – згодно је да откријеш у ком интервалу учиш најквалитетније и са најмање замора.

Шта ћу учити?

Важно је:

  • Учити ново градиво истог дана када су предавани по распореду и израдити домаће задатке истог дана
  • А затим – понављати предмете који су наредног дана у распореду часова

Којим редоследом ћу учити?

Корисно је да:

  • Прво учиш градиво које ти је теже. Добро је да учиш теже градиво док се још осећаш одморно и свеже.
  • Сродне наставне предмете не учиш један за другим – могло би доћи до „бркања“
  • Правиш паузебизмеђу учења различитих градива

Није корисно:

  • Правити паузе током првог сата учења
  • Правити предугачке паузе

Почетни преглед градива:

  • Најпре прочитај садржај поглавља – даје информације о темама које се обрађују
  • Прочитати предговор
  • „прелетети“ градиво поглавља – прочитати наслове, поднаслове и понеку реченицу (нпр. Истакнуте делове текста)
  • Обратити пажњу на табеле, графиконе, слике
  • Пажљиво прочитати резиме (сажетак поглавља)

Постављање питања у вези са лекцијом:

Још увек не читамо лекцију у целини. Наслов и поднаслов лекције претварамо у питања на која ћемо одговорити током каснијег проучавања лекције.

Можемо да поставимо питање: „Који проблем ова лекција покушава да реши?“ или „Које су главне идеје које писац покушава да нам пренесе овом лекцијом?“

Проучавање лекције у целини:

Пажљиво читамо лекцију у целини. Док читамо, размишљамо и трудимо се да:

  • Одговоримо на питања која смо поставили у претходној фази
  • Повежемо то што читамо са оним што већ знамо

Подвлачење није обавезно. Ако се одлучиш да подвлачиш важно је да знаш:

  • Подвлачењем истичемо битне идеје
  • Подвлачимо тек кад схватимо смисао целе лекције и важније појмове
  • Подвлачимо кључне речи или делове реченица
  • Није корисно подвлачење више од 10-15% текста

Када завршиш са проучавањем лекције можеш да напишеш скицу или резиме.

Скица – тезе којима истичемо структуру лекције, као и најважније идеје и чињенице

Резиме – укратко препричана лекција

Препричавање лекције

 Овој фази покушавамо да се присетимо главних идеја и да их препричамо. Ако смо подвлачили можемо да планирамо излагање на основу истакнутих делова текста. Важно је да препричавамо својим речима-

Препричавање може да ти помогне да:

  • Откријеш „празнине“ у свом знању
  • Боље организујеш чињенице у својој глави

После препричаваеа можеш поново читати и проучавати лекцију ако је потребно.

Провера и обнављање лекције и поглавља

Кад завршиш са проучавањем градива, прегледај своје белешке (скицу, резиме…) и онда се преслишај – без гледања бележака провери своје познавање главних идеја. Покушај да схватиш како су разне чињенице међусобно повезане.

Да ли ти се некад догодило да мислиш да знаш лекцију а да током одговарања на часу не успеш да се сетиш основних идеја и повежеш чињенице? То значи да је градиво научено само до степена препознавања, али се не може изложити, одговорити на подпитања, применити у контролним задацима….

Важно је:

  • Поновити проверу – на пример после два дана, па осам дана, након месец дана….То је обнављање градива. Пошто је заборављање најбрже на почетку, обнављање се врши у краћим, а после у дужим временским размацима.
  • Почети са провером и обнављањем градива на време. Прави тренутак за прву проверу је одмах пошто се одређено градиво научи.

Укратко- учење са разумевањем подразумева:

 

  • Почетни преглед градива
  • Постављање питања на основу наслова и поднаслова лекције
  • Проучавање лекције у целини
  • Препричавање својим речима
  • Проверу и обнављање, како научене лекције, тако и поглавља у целини

И на крају, похвали себе јер напредујеш у учењу и на добром си путу да постанеш мајстор у овој дисциплини!

Одељење за професионалну оријентацију НСЗ

Вежбе концентрације

Концентрација се може описати као усмеравање ума, фокусирана пажња или као способност да се обрати пажња на само једну мисао или предмет искључујући друге.

Концентрисање на активности које обављамо доприноси томе да их урадимо боље, брже и успешније. Фокусирање на рад чини рад успешнијим. Боља концентрација олакшава учење, убрзава разумевање и побољшава меморију. Помаже нам да се усредсредимо на своје циљеве и да их лакше постигнемо.

Да бисмо развили ову способност морамо вежбати свој ум. Права и добра концентрација развија се постепено, кроз свакодневни рад и уз посебне вежбе. Сада ћу вам дати немолико једноставних вежби.

Почните са 10 минута сваки дан, ако можете да издржите 15, још боље. Морате да разумете да ум не воли никакву дисциплину. То је један инструмент који има своју вредност ако се правилно користи, али тренутно је он тај који влада над нама. Ви нисте ум и његове мисли, они су само нека врста моћи коју користимо. Менталним вежбама могуће је извежбати ум и овладати њим. Он мора бити стављен на одговарајуће место, као наш слуга а не гоподар.

Кад почињете да учите да се концентришете треба да пронађете место где можете бити сами и неузнемиравани. Можете сести у турски сед на поду или на столицу са исправљеном кичмом. Удахните дубоко неколико пута и опустите се. Почните са првом вежбом и вежбајте је свакодневно док не будете успели да је изводите лако и без размишљања о нечем другом бар 5 „чистих“ минута. Морате бити искрени према себи и пређите на следећу вежбу тек кад будете уверени да је вежба изведена са пуном концентрацијом.

Усмерите сву своју пажњу на вежбу. Немојте мислити ни на шта друго. Пазите да не заспите, да не одлутате у машту или да не мислите на нешто друго. Оног тренутка кад ухватитие себе да мислите на нешто друго, прекините са вежбом и почните из почетка. Кад се уходате, продужите време или уведите још једно вежбање у току дана. Не покушавајте превише на почетку. Може вам се учинити да су вежбе врло просте и једноставне па покушате да их изведете све од једном. Идите полако, немојте да претерате и преоптеретите мозак.

За најбољи учинак, саветујемо Вам да наставите са извођењем одређене вежбе још недељу дана након што сте се уверили да је изводите правилно и са пуном пажњом.

Честа притужба људи који имају малу моћ концентрације је да је ово или оно „досадно“. Готово свако има способност да задржи пажњу на задатку који је интересантан, не превише лак, не превише тежак већ баш на правом нивоу изазова. Оно што заиста изазива ову вештину су „досадни“ задаци као нпр. читање врло тешког материјала, рад на веома комплексним стварима, рад на стварима које не дају одмах видљиве резултате. Ако си заиста добар у овој вештини, тешко да ће ти бити досадно зато што имаш стрпљења да нађеш нешто интересантно у готово сваком задатку.

Кад напредујемо у концентрацији ми напредујемо у најмање три ствари. Можемо задржати наш ум:

  1. на мање занимљивом материјалу
  2. са већом пажњом
  3. дужи временски период

Значи, ако успем да пређем са могућности да се концентришем само на филмове или видео игре на то да могу да се сконцентришем на читање интересантне књиге, ја напредујем у овој вештини. када пређем са занимљивих књига на оне мање занимљиве, такође побољшавам своју вештину концентрације. Када могу да радим било коју од ових активности а да ми мисли не лутају тако често, то је такође напредак. И кад успем да се концентришем уместо 5, 15 минута или сат или чак два, ја напредујем по другом мерилу. Добро је посматрати сваку од ове три варијабле док радите на вештини концентрације, и прослављати сваки пут кад узнапредујете у једној од њих док друге две одржавате сталним.

ВЕЖБА 1

Узми књигу и број речи у било ком пасусу. Изброј их поново да би се уверио да си правилно избројао. Почни са једним пасусом а кад ти постане лакше, број речи на целој страни. Број ментално, само са својим очима не показујући прстом сваку реч.

ВЕЖБА 2

Говори у себи азбуку. Ментално замишљај свако слово док га изговараш.

ВЕЖБА 3

Број од 1 до 100. Замишљај сваки број док га изговараш.

ВЕЖБА 4

Број уназад у себи од 100 до 1.

ВЕЖБА 5

Број уназад у себи од 100 до 1 прескачући свака 3 броја тј. 100, 97, 94…

ВЕЖБА  6

Изабери реч или једноставан звук и понављај га тихо у себи 5 минута. Кад успеш да се лакше концентришеш покушај да досегнеш 10 минута непоремећене концентрације.

ВЕЖБА 7

Узми неки предмет и гледај га са свих страна. Немој да те одвуку неважне мисли. Остани са предметом који си изабрао. Гледај га и не мисли о томе где си га купио итд. само га гледај, види, мириши, додируј.

ВЕЖБА 8

Ово је исто као претходна вежба само овај пут визуализуј предмет са затвореним очима. Почни тако што ћеш вежбу 5 радити 5 минута а онда вежбу 6 исто толико. Покушај да видиш, осетиш, омиришеш предмет у својој глави. Покушај да видиш чист добро дефинисан лик. Ако наиђу тешкоће отвори очи, погледај у предмет, затвори их и опет настави с вежбом.

ВЕЖБА 9

Нацртај мали геометријски облик – троугао, круг или квадрат, обој га у коју боју желиш и концентриши се на њега без речи у глави.

ВЕЖБА 10

Исто као 9 само сад визуализуј са затвореним очима. Ако заборавиш како изгледа, погледај па настави.

ВЕЖБА 11

Исто као 10 само са отвореним очима.

ВЕЖБА 12

Покушај да бар 5 минута будеш без мисли. Само ако су претходне вежбе успешно изведене добићеш могућност да утишаш мисли. Временом ће то постати све лакше и лакше.

ВЕЖБА 13 – самопосматрање

Ова вежба не тражи од тебе да се фокусираш на нешто, већ само да посматраш на шта си фокусиран. Ти вежбаш вештину самопосматрања.  Да би урадио ову вежбу једноставно седи и затвори очи. Нека твој ум ради што год жели. Другим речима, пусти га да лута. Ако желиш да мислиш о нечему – мисли. Ако хоћеш да прелазиш с једне свари на другу, то је у реду.  Једино што чини ову вежбу је то да сачуваш мало свог ума да посматра шта његов остали део ради. Питај себе питања : О чему сад мислим? Које ми слике пролазе кроз главу? Шта осећам сада?  Почни тако што ћеш ово радити кратко време, рецимо минут. Након тог минута присети се о чему мислио и кажи то некоме. Постепено ћеш моћи то да радиш све више и више минута.  Поента ове вежбе је да, ако одлуташ са задатка, одмах ћеш то приметити. Ако опазиш да ти мисли одлазе са задатка одмах чим то почне да се дешава, можешодмах брзо себе да вратиш на задатак.

ВЕЖБА 14 – самопосматрање наглас

Ово је варијанта претходне вежбе. У овој радиш исту ствар само што говориш гласно о чему мислиш. Описујеш речима било коју ствар која се појави на екрану твоје свести. Говориш гласно и своје мисли. Именујеш осећања која имаш. Ово је тешко јер говорење мисли сигурно утиче на мисли које имаш. Али то је у реду. Главно је да вежбаш свесност о томе што ти пролази кроз главу. Што више ово будеш радио, лакше ћеш схватити када се концентришеш на неку ствар а када ти мисли лутају с једне ствари на другу.

1.Гледај у зид испред себе и нађи нешто што раније ниси приметио.

  1. Гледај у леви зид и нађи нешто што раније ниси приметио.
  2. Гледај у десни зид и нађи нешто што раније ниси приметио.
  3. Гледај у зид иза себе и нађи нешто што раније ниси приметио.
  4. Гледај у плафон и нађи нешто што раније ниси приметио.
  5. Гледај у под и нађи нешто што раније ниси приметио.
  6. Гледај предњи зид али своју пажњу усредсреди на леви зид.
  7. Гледај у леви зид а своју пажњу усредсреди на звук.
  8. Слушај звук док мрдаш пртиће на ногама.
  9. Узми два иста новчића или два листа папира или два дана и нађи бар 5 разлика међу њима.

ВЕЖБА 15 – усмеравање пажње

У овој вежби изабираш нешто на шта ћеш усмерити своју пажњу, нпр. на своје дисање. Током ове вежбе усмерићеш своју пажњу на дисање, затим на било шта друго што желиш, онда поново на дисање, па поново на нешто друго. Настави да преусмераваш пажњу, намерно, сваких 30-ак секунди.  Циљ ове вежбе је увежбавање у свесном усмеравању пажње. Док радиш ову вежбу, осети како је то да усмериш своју пажњу на нешто и осети како твој ум реагује.  Нпр. обраћам пажњу на дисање неколико секунди и осећам како ми се ноздрве суше док удишем, а влаже док издишем, онда погледам на сат и гледам секундару како иде у круг и размишљам о времену које пролази, онда опет усмеравам пажњу на дисање…  Вежбајући свесно усмеравање пажње јачамо егзекутивни део мозга који говори осталом делу на шта да обрати пажњу. Ти желиш да овај део буде главни, а не да твоја пажња буде таоц било ког спољашњег стимулуса који се догађа у том тренутку.  Постоји неколико варијација ове вежбе. Можеш ако желиш изабрати две ствари на које ћеш обраћати пажњу и пребацивати се с једне на другу нпр. две менталне слике; два предмета; у под, па одлучиш где ћеш да погледаш па погледаш тамо, па одлучиш где ћеш да погледаш па погледаш тамо; читаш књигу један минут или радиш математику неколико минута, а онда проведеш један минут гледајући у црнило које се појави кад затвориш очи. Можеш изабрати дуг период пре преусмеравања пажње или кратак период као 3-4 секунде.

ВЕЖБА 16 – чула

Затвори очи и замисли да гледаш: неки предмет, воће,поврће, оловку која полако пише твоје име на папиру, неки геометријски облик, комбинацију геометријских облика Затвори очи и осети: руковање- осети топлоту нечије руке, притисак, меко крзно животиње, свеже пао снег, грану дрвета, песак, перо  Затвори очи и осети мирис: цвета, хране која се кува,дрвета које гори, мора, пеперминта, омиљеног парфема  Затвори очи и фокусирај се на осећај мишића и покрета тела док: ходаш по пољу високе траве, пливаш, береш воће, трчиш по плажи  Затвори очи и осети укус, топлоту и текстуру: сладоледа, банане, поморанџе, неког оброка који волиш да једеш  Затвори очи и чуј: како неко зове твоје име, звук саобраћаја, како пада киша, чаврљање људи, воду која тече, под који шкрипи, гонг који постепено бледи у тишину. Престајеш сваких пар минута и оцењујеш колико добро си се концентрисао на задатак. Ако си се концентрисао добро, покушај да се сетиш шта си урадио у свом мозгу што ти је омогућило да се тако добро концентришеш. Ако се ниси концентрисао добро, примети то и одлучи да у следећем покушају покушаш да надмашиш време када си се добро концентрисао. Онда се врати и концентриши поново.

Можеш да користиш следећу скалу да одговориш „колико концентрације“:

0 – ни мало

2 – само мало

4 – нашто али не пуно

6 – подоста

8 – велика количина

10 – врло велика количина

ВЕЖБА 17  – разматрање уз слушање

Улога твог партнера је да ти прича или чита. Најлакше је да ти неко чита. Он застаје понекад, можда после сваке реченице, можда после сваког пасуса. Ти одговараш са „разматрањем“ тога што ти је прочитано. Како да разматраш?  Можеш користити следеће реченице и попуниш празнине:

Значи казао си_____________________________?

Оно што сам чуо је________________________________?

Другим речима___________________________________?

Значи, ако те добро разумем_____________________________?

Звучи као_____________________________.

Да ли кажеш да_________________________________? 

Оно што радиш је да понављаш оно што си чуо да је друга особа рекла или прочитала. Одговор партнера може бити просто ДА ако си правилно чуо или НЕ ако ниси, па ће ти он прочитати поново и дати ти поново да пробаш.

ВЕЖБА 18 – разматрање уз читање

У овој вежби ти читаш пасус сам. Након читања парафразираш на глас оно чега се сећаш.

ВЕЖБА 19 – прављење теста

Са сваком реченицом коју читаш, размишљај: “ Могу ли од овог направити питање за тест знања о градиву?“ Доношење такве одлуке тежи да ти држи пажњу на задатку. Ако дођеш до краја пасуса и одговор на питање је :“ Немам појма јер нисам мислио на оно што читам:“ и онда си добио вредну повратну информацију. С друге стране ако можеш да смислиш добро питање и то је важна повратна информација. Затим, када завршиш писање теста добићеш још повратних информација о својој концентрацији тиме што ћеш урадити тест. Оцени тест и провежбај питања на која ниси знао одговор.

ВЕЖБА 20 – враћање на централно питање

Постави себи питање које покреће многе мисли. Можеш нацртати круг с питањем унутра и много стрелица које иду од круга. Сад, за сваку стрелицу смисли идеју. Кад смислиш једну, врати се на централно питање да видиш можеш ли смислити још једну. Чак иако мислиш да немаш више идеја, настави да мислиш о још. Одупри се жељи да одустанеш и одеш на нешто друго.

Имајте на уму: 

Код  свих менталних способности битнија је учесталост  него трајање вежбе. Тајна успеха је у сталној вежби.

www.logopedi.rs

ПРАВИЛА ЗА БЕЗБЕДНО КОРИШЋЕЊЕ ИНТЕРНЕТА

1. Особама које упознаш на интернету НИКАДА не остављај личне податке,
без претходног договора са родитељима
2. Немој слати поруке, фотографије или други материјал који би некоме или
теби могао да нашкоди.
3. Своју лозинку никоме не откривај.
4. Никада не одговорај на поруке које добијаш преко интернета а које су
злонамерне, непристојне и које те на било који начин узнемиравају. Одмах о
томе обавести родитеље.
5. Разговарај са родитељима/ старатељима и заједно се договорите око
правила понашања на интернету као и око коришћења мобилног телефона.
Заједно одредите време у току дана када можеш користити интернет.
6. Са родитељима/старатељима увек провери пре него што нешто желиш да
учиташ са интернета или да инсталираш нови програм јер би погрешним
коришћрњем могао да угрозиш безбедност рачунара или података своје
породице
7. Буди информисан и одговоран корисник интернета и не ради ништа чиме би
могао повредити друге или прекршити Закон пошто сви Закони, а самим тим
и казне, који важе у свакодневном животу важе и када користиш интернет.
8. Уколико сумњаш да те неко узнемирава на било који начин путем
интернета одмах обавести родитеље/старатеље а они треба да обавесте
надлежне органе (МУП, Школу….)
БУДИ ОДГОВОРАН КАДА КОРИСТИШ ИНТЕРНЕТ! ЗАШТИТИ СЕБЕ И ДРУГЕ!

КАКО ОРГАНИЗОВАТИ СЛОБОДНО ВРЕМЕ У КУЋИ САЧЛАНОВИМА ПОРОДИЦЕ

Преузми на себе неке од кућних обавеза, поспреми своју собу, сложи
играчке, среди радни сто…
-Усаврши вештине које поседујеш или научи нешто ново током ових дана. 
На пример:
– Припреми неко јело са својим укућанима,
– Уз помоћ родитеља учествуј у некој ситној поправци у кући, шивењу,
прању веша, чишћењу куће и сл.
-Организуј породично гледање спортског, забавног или филмског и серијског
ТВ програма . Организуј квиз у коме ће учествовати сви чланови породице.
Лепите налепнице.
Правите предмете од пластелина.
Слажите слагалице („puzzle“).
Цртајте, сликајте…користите бојице, фломастере, темпере, водене боје и др.
Правите колаже.
Костимирајте се и правите кућне представе.
Правите разне предмете од коцкица.
Читајте заједно.
Решавајте загонетке и детективске приче.
Играјте друштвене игре као што је ,,Човече не љути се“, монопол или
ризико.
Играјте шах или научите да играте шах.
Радите физичке вежбе онолико колико вам простор у стану или кући
дозвољава.
Самостално можеш да водиш рачуна о кућном љубимцу, узгајаш цвеће,
пишеш дневник…
-Можеш да се бавиш хобијем који већ имаш, или да осмислиш нов.
-Слушај музику коју волиш.
Причај о свему што ти је важно са својим укућанима, и немој да се устручаваш да им кажеш како се осећаш и да чујеш како се твоји укућани
осећају. Размена мишљења је веома важна. Буди креативан и позитиван. Сачувај осмех!

Шта је корона вирус и како се заштитити?

Шта је нови COVID-19? Шта је САРС-CoV-2?

Нови коронавирус који се појавио 2019. године назван је САРС-CoV-2. Откривен је у Кини крајем 2019. Ради се о новом соју коронавируса који пре није био откривен код људи. Болест узрокована тим вирусом назива се COVID-19.

Одакле потичу коронавируси?

Коронавируси су вируси који циркулишу међу животињама, али неки од њих могу прећи на људе. Након што пређу са животиње на човека могу се преносити међу људима.

Велики број животиња су носиоци коронавируса. На пример, коронавирус Блискоисточног респираторног синдрома (МЕРС-CoV) потиче од камиле, док САРС потиче од цибетке, животиње из реда звери сродних мачкама.

Може ли се овај вирус поредити са САРС-ом или сезонским грипом?

Нови коронавирус откривен у Кини генетски је уско повезан с вирусом САРС из 2003. и та два вируса имају сличне карактеристике, иако су подаци о овом вирусу још увек непотпуни.

САРС се појавио крајем 2002. године Кини. У раздобљу од осам месеци 33 државе су пријавиле више од 8000 случајева заразе вирусом САРС-а. Тада је од САРС-а умрла једна од десет заражених особа.

Тренутно доступне информације нису довољне да би се са сигурношћу могло рећи колико је смртоносан САРС-ЦоВ-2. Ипак, прелиминарни налази указују да је он мање смртоносан од САРС-CoV.

Иако се САРС-CoV-2 и вируси грипа преносе с особе на особу и могу имати сличне симптоме, та два вируса су врло различита те се стога и понашају другачије. Још је прерано доносити закључке о начину ширења САРС-CoV-2. Ипак, прелиминарни подаци указују да се САРС-CoV-2преноси као САРС.

Како се вирус преноси? Колико лако се он шири?

Иако вирус потиче од животиња, он се сада шири са особе на особу (пренос са човека на човека). Тренутно доступни епидемиолошки подаци нису довољни за утврђивање лакоће и успешности ширења вируса међу људима. Вирус се углавном преноси капљичним путем при кијању и кашљању.

Прелиминарна истраживања указују да је просечан период инкубације 5–6 дана, са максималним периодом до 14 дана. Иако су људи најзаразнији када имају симптоме (налик на симптоме сезонског грипа – повишена температура, кијање, кашљање), постоје назнаке да неки људи могу пренети вирус иако немају симптоме или пре него што се симптоми појаве што није неуобичајено и код других вирусних инфекција.

Који су симптоми заразе 2019-nCov?

Колико је познато, вирус може узроковати благе симптоме сличне грипу попут:

  • повишене телесне температуре
  • кашља
  • отежаног дисања
  • болова у мишићима, и
  • умора

У тежим случајевима јавља се тешка упала плућа, синдром акутног отежаног дисања, сепса и септички шок који могу узроковати смрт пацијента. Особе које болују од хроничних болести подложније су тежим облицима болести.

Јесу ли неки људи под већим ризиком од других?

Старије особе и особе с хроничним болестима (попут повишеног притиска, срчаних болести, дијабетеса, поремећаја јетре и болести дисајних путева) имају већи ризик развоја тежих облика ове болести.

Постоји ли специфично лечење болести COVID-19?

Не постоји специфична терапија ове болести. Приступ лечењу пацијената с инфекцијама повезаним са коронавирусом је симптоматско.

Где особа која има симптоме и сумња на инфекцију новим коронавирусом може да се тестира?

Ако имате симптоме инфекције органа за дисање (повишена температура, кијавица, кашаљ, цурење из носа, отежано дисање или друго), одмах ставите маску преко уста и носа, појачајте хигијену руку (прање топлом водом и сапуном у трајању од најмање 20 секунди), избегавајте контакте са другим особама, користите марамицу кад кијате или кашљете, и позовите телефоном епидемиолога института или завода за јавно здравље надлежног за подручје у коме боравите (контакт телефоне можете наћи овде). Од епидемиолога ћете добити упутства о даљем поступку. Потребно је да поступите у складу са добијеним упутствима.

Како избећи заразу?

Ако боравите у подручјима у којима постоји интензивна трансмисија вируса:

  • избегавајте контакт са болесним људима, поготово људима који кашљу;
  • избегавајте тржне центре и места где се држе живе или мртве животиње;
  • придржавајте се општих правила о хигијени руку и хране;
  • пре јела, након тоалета или дирања животиња перите руке сапуном и водом или користите дезинфицијенс на бази алкохола;
  • избегавајте контакт са животињама и њиховим излучевинама.
  • Где год путујете, придржавајте се општих правила о хигијени руку и хране.

Како да се понаша особа која је била у блиском контакту са особом оболелом од COVID-19?

Особа која је током последњих 14 дана била у блиском контакту са оболелим од COVID-19 биће стављена под активни наџор у самоизолацији. То значи да ће особа бити у кућној изолацији под здравственим наџором, мерити телесну температуру једном дневно и бити у свакодневном контакту са надлежним епидемиологом. Ако ова особа развије знаке респираторне болести, епидемиолог који спроводи наџор поступиће према алгоритму активности за поступање са лицем коме је издато решење о стављању под здравствени наџор у вези са могућом изложеношћу инфекцији новим коронавирусом САРС-CoV-2.

Која су правила за дезинфекцију/прање руку?

Прање и дезинфекција руку кључни су за спречавање инфекције. Руке треба прати често и темељно сапуном и водом најмање 20 секунди. Када сапун и вода нису доступни можете користити дезинфицијенс који садржи најмање 60% алкохола. Вирус улази у тело кроз очи, нос и уста, стога их немојте дирати неопраним рукама.

Јесу ли хируршке маске ефикасна заштита против САРС–CoV-2?

Уз примену других мера заштите, хируршка маска, ако се правилно користи, пружа одређени степен заштите, односно спречава заражавање капљичним путем. За уобичајени социјални контатакт с оболелим довољна је хируршка маска и одржавање удаљености најмање један метар од болесника.

Постоји ли вакцина против САРС–CoV-2?

Тренутно не постоји вакцина против коронавируса, па тако ни против САРС–CoV-2. Зато је важно спречити инфекцију или њено даље ширење.

КАКО ДА СЕ ЗАШТИТИТЕ ОД ИНФЕКЦИЈЕ НОВИМ КОРОНА ВИРУСОМ?

Често перите руке сапуном и водом или средствима за суво прање руку на бази алкохола.

Зашто? Уколико се на вашим рукама налази вирус, прањем руку сапуном и водом и чишћењем руку средством за суво прање на бази алкохола убијате вирус.

КАДА ТРЕБА ПРАТИ РУКЕ?

ПРЕ:

  • непосредног контакта са храном и припреме хране
  • додиривања уста, носа и очију
  • контакта са болесником

ПОСЛЕ:

  • брисања носа, кашљања, кијања
  • употребе тоалета
  • контакта са животињама
  • руковања отпадом или чишћења просторија
  • вожње градским превозом или додиривања предмета који су у додиру са великим бројем људи
  • контакта са болесником

КОЛИКО ДУГО ТРЕБА ПРАТИ РУКЕ?   Прање руку треба да траје најмање 20 секунди.

Када кашљете и кијете: покријте уста и нос повијеним лактом или марамицом. Марамицу одмах баците у канту за отпатке са поклопцем и оперите руке на прописан начин.

Зашто? Овим се спречава да се бактерије и вируси шире кроз ваздух и задржавају на површинама. Уколико кијете или кашљете у руке, можете контаминирати предмете, површине или људе које додирнете.

Избегавајте да додирујете очи, нос и уста.

Зашто? Уколико се на вашим рукама налази вирус, на пример зато што сте били у близини оболеле особе, можете се инфицирати додиривањем очију, носа или уста.

Држите се на одстојању: Одржавајте удаљеност од 1-2 метра између себе и оболеле особе.

Зашто? Када неко кија или кашље, капљице које у себи носе вирус могу да доспеју до вас и да се заразите.

Извор информација: Институт за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут“

КАКО СЕ ОПУСТИТИ У СТРЕСНИМ СИТУАЦИЈАМА У КУЋИ СА ЧЛАНОВИМА ПОРОДИЦЕ (ЗА ДЕЦУ И РОДИТЕЉЕ)

Циљ свих техника за ублажавање стреса је да се организам опусти и да се његове функције врате у
уобичајен, нормалан ток. Дуготрајно излагање ситуацијама у којима смо изложени стресу (напетост,
страхови, брига, разочарење, преоптерећеност тренутном ситуацијом…) доводе до тога да смо
нерасположени, нервозни, склони свађама и сл. Таква стања могу, а најчешће и доводе до низа
промена на телесном плану, зависно од тога који део тела нам је најосетљивији /главобоље, мигрене,
вртоглавице, несанице, проблеми са варењем, болови у леђима, Уколико се дуже време
не предузме ништа у циљу превазилажења ових тегоба врло често оне доводе до болести које је касније
тешко излечити.
Технике за опуштање су врло једноставне за примену. Није Вам потребно неко посебно претходно
знање, много времена или специјалан простор. Потребна Вам је пре свега љубав према себи и својим
најближима и мало добре воље да олакшате живот себи а и тиме и другима (пре свега својој деци). Не
заборавите да се добро расположење, као и лоше, лако преноси на друге, а посебно на децу.

ВАЖНО !!!
– Планирајте време за себе и породицу и ваше уживање.
– Прекомерна исхрана (слаткиши), цигарете, алкохол и дрога не ублажавају стрес. Ове супстанце нас само удаљавају од конструктивних начина превазилажења стреса. Оно што нам је потребно је здрав начин живота, а не тровање штетним материјама.
– Потребно нам је да нађемо узроке стреса и да делујемо на њих а не да бежимо од реалности.

СТРАТЕГИЈЕ УБЛАЖАВАЊА СТРЕСА
☺ хумор
☺ уређење физичке средине
☺ разговор са другима
☺ активности у којима уживамо ☺, физичке вежбе…)
☺ вежбе за пражњење напетости
ТЕХНИКЕ ОПУШТАЊА
1. Масажа
2. Вежбе дисања
3. Вежбе опуштања
4. Вођене фантазије / замишљање онога то нам прија

Када смо преплављени осећањима наше тело реагује зависно од осећања која имамо. Тако, када
смо тужни осећамо се безвољно, тело као да нема снаге и потребно га је подстаћи, активирати. Када
смо љути, бесни тада су нам сви мишићи тела стиснути, можемо да осетимо бол у вилици која је стегнута,
напетост мишића врата и леђа или неких других. Неопходно је ослободити ту напетост и опустити мишиће
различитим вежбама, као што су ове које вам нудимо, а Ви можете осмислити и нове које Вама пријају
– Уврћите јако пешкир
– Ударајте песницама или неким тврдим предметом у чврсти јастук
– Лезите на под, савите колена и ударајте песницама о под, ногама о под или наизменично песницама и ногама
– Нацртајте особе или ситуацију због које сте љути и цепкајте папир у комадиће
– Пишите речи које би сте рекли ономе на кога сте љути
– Стисните са удахом све мишиће тела, задржите дах неколико секунди и са издисајем опустите све
мишиће.
– Станите са мало раширеним паралелним стопалима, колена су благо савијена, тело је опуштено.
Замислите некога или нешто што Вас мучи како вам стоји на леђима и замахом уназад пробајте да
га скинете. При томе реците гласно Скини ми се с леђа.
– Гурање у пару са партнером сличне висине. Станите један наспрам другог, мало раширених стопала.
Ставите шаке на шаке и пробајте да оног другог избаците из равнотеже. – Нађите партнера који ће Вам притискати леђа а Ви замишљајте да је то проблем који Вас мучи и пробајте да га померањем стресете са себе.

Масажа и самомасажа
Масажа увек делује благотворно, било да је радите сами или Вас неко масира. Масирајте лице, главу и
делове тела где осећате напетост. Када масирате лице и главу идите дуж свих припоја костију лобање.

Дисање је аутоматска радња која се може вољно контролисати . Наше дисање је одраз нашег телесног
и психичког стања. Оно се мења са физичким напрезањем и променама осећања. Испрекидано и плитко
дисање је врло често последица узнемирености, страха и беса. Обратите пажњу на то како дишете. У
којим ситуација се мења ваше дисање. Када осетите да дишете другачије него што је уобичајено урадите
неку од предложених вежби. Радите их и током дана, кад год се тога сетите. Будите опрезни и
поновите вежбу само 2-3 пута. Ако сте навикли да површно дишете превише кисеоника може довести до
трњења руку и ногу. Ако то осетите, наставите да дишете нормално и то ће брзо проћи.

– Стојећи положај – Удахните дубоко и издахните. Поново удахните и испуштајте ваздух полако као да
дувате у свећу испред Вас. Изговарајте док издишете неки самогласник ААА, ЕЕЕ, УУУ
– Седећи положај – Удахните и издахните. Удахните поново и издишите полако изговарајући ООО до пола
а затим МММ док не издахнете сав ваздух из плућа
– Ставите палац на десну ноздрву, кажипрст и средњи прст на део између обрва. Удахните на леву
ноздрву, затворите је домалим прстом, издахните надесну ноздрву дижући палац са ње. Сада
удахните на десну ноздрву, ставите палац на њу и издахните на леву дижући домали прст са ње.
– Удахните и издахните током дана бар 40 пута
– Лезите на под, савите колена, ставите шаке на стомак. Удишите бројећи од 1 до 4 и лагано издишите
бројећи од 1 до 8. Када удишете стомак треба да се подиже, испупчи, а када издишете да се увуче.

Опуштање бр. 1. 

Лезите на под, оци су Вам отворене и гледате у плафон. Затворите очи.
Замислите себе како лежите на поду. Осетите своју тежину.
Притисните пету десне ноге чврсто о под. Осетите како Вам се затежу мишићи Ваше десне ноге. Сада
попустите притисак пете о под и издахните. Осетите како Вам десна нога постаје мека и опуштена.
Подигните десну ногу 10 цм изнад пода. Осетите мишиће који у томе учествују. Ваша лева нога мирно
и опуштено додирују под. Вратите десну ногу на под. Осетите десну ногу како мирно и опуштено
додирује под. Ваша десна нога је уморна. Осетите топлину у мишићима десне ноге.
Притисните пету леве ноге чврсто о под. Осетите како Вам се затежу мишићи Ваше леве ноге. Сада
попустите притисак пете о под и издахните. Осетите како Вам лева нога постаје мека и опуштена.
Подигните леву ногу 10 цм изнад пода. Осетите мишиће који у томе учествују. Ваша десна нога
мисрно и опуштено додирују под. Вратите леву ногу на под. Осетите леву ногу како мирно и опуштено
додирује под. Ваша лева нога је уморна. Осетите топлину у мишићима леве ноге.
Сада затегните мишиће бутина. Доњи део Вашег тела постаје затегнут. Сада престаните са затезањем
и издахните. Осетите како је доњи део Вашег тела опуштен и мек.
Снажно притисните десну руку према поду. Осетите како Вам десна рука постаје напета. Сада
попустите притисак Ваше десне руке према поду и издахните. Осетите како Вам десна рука постаје
опуштена и мека. Подигните десну руку 10 цм изнад пода. Осетите мишиће који учествују у томе. Лева
рука мирно лежи на поду. Спустите десну руку назад на под. Осетите како је Васа десна рука тешка.
Ваша десна рука је уморна. Осетите топлину у мишићима десне руке.
Снажно притисните леву руку према поду. Осетите како Вам лева рука постаје напета. Сада
попустите притисак Ваше леве руке према поду и издахните. Осетите како Вам лева рука постаје
опуштена и мека. Подигните леву руку 10 цм изнад пода. Осетите мишиће који учествују у томе. Десна
рука мирно лежи на поду. Спустите леву руку назад на под. Осетите како је Ваша лева рука тешка. Ваша
лева рука је уморна. Осетите топлину у мишићима леве руке.
Притисните рамена снажно о под. Осетите како Вам рамена постају напета. Сада попустите притисак
рамена и издахните. Осетите како Вам рамена постају опуштена и мека. Подигните мало рамена од
пода, осетите мишиће који у томе учествују. Спустите сада рамена на под. Осетите како су Вам
рамена топла и тешка.
Притисните главу о под. Осетите како Вам врат постаје напет. Сада попустите притисак главе и
издахните. Осетите како Вам врат постаје опуштен и мек. Сада мало подигните главу. Осетите мишиће
који у томе учествују. Остатак тела не ради ништа. Сада спустите главу на под. Осетите како је глава
тешка и уморна.

Опуштање бр. 2.
Заузмите удобан положај, удахните и издахните дубоко. Затворите очи.
Опустите део главе испод косе, чело, обрве, простор између обрва, очне капке, нека буду тешки.
Опустите очи, ноздрве, леву и десну, врх носа, образе споља и изнутра, леви и десни, слепоочнице, лево и
десно уво, опустите кожу лица, горњу и доњу усну, зубе, језик, грло.
Опустите лево и десно раме, леву и десну надлактицу, подлактице, зглобове шака, дланове, шаке, леву и
десну, редом прсте обе руке. Опустили сте обе руке, оне су тешке и топле.
Опустите део између пазуха и струка, леву и десну страну ребара, леви и десни кук, бутине, колена,
листове, скочне зглобове, пете, стопала, прсте на ногама. Опустили сте обе ноге. Оне су тешке и топле.
Опустите кичму, од базе лобање до репног дела, пршљен по пршљен, опустите врат, лопатице, леђа и
задњицу. Цело тело је топло, тешко и опуштено.
Предели за опуштање
Лезите или седите тако да Вам буде удобно. Затворите очи. Опустите се.
Замислите да се налазите у предивном окружењу… Можда лежите пријатно опуштени на сјајном,
белом песку поред мора. Вода мора пресијава се у свим нијансама тиркизне боје. Осећате топле
бескрајно пријатне сунчане зраке како Вас благо додирују. У ноздрвама Вам је мирис морске воде.
Чујете крике галеба у даљини. Небо без и једног облачка, све је окупана сунцаном златном
светлошћу. Ви сте у прелепој хладовини палми чије лишће, покретано мирисним поветарцем, ствара
очаравајуцу игру светлости и сенки. Шта још занимљиво видите? Добро. Идемо сада даље…
Замислите да се налазите у једној потпуно другачијој средини од претходне. Замислите да сте се нашли
поред дивног плавог језера на планини. Кристално чисто, прозрачно језеро пуно живота. Обратите пажњу
на ледену хладну воду језера. Погледајте капи росе на оближњим каменчићима, на влатима сочне,
зелене траве. Овде је све освежавајуће. Овде је све мирис и свежина. Небо и облаци су тако близу, чини се
као да их можемо додирнути рукама. А цвеће разних боја даје овом пределу вредност правог
богатства. Удахните једном дубоко и осетите како Вам се цело тело окрепљује овом свежином.
Одлицно.
Спустите се сада доле, у равницу. Видите ли поља златног зита како лелујају на ветру. Овде све блиста
на сунцу. Небо пуно лаких белих облака који плове неким својим путем. Зелена поља кукуруза…
Равница. Све је мирно и тихо, пуно боја. Погледајте доле и видецете масну црну, родну земљу која нас
храни својим плодовима. Узмите мало земље у руке. Опипајте је. Какав Вам осецај изазива? Захвалите
тој земљи на свему сто рађа и на њој успева.

Ваше место за опуштање

Склопите очи и опустите се у удобном полозају. Замислите да се налазите у некој изузетно лепој околини.
То може бити било које место које Вам годи. У пољу, на врху планине, у шуми, поред мора. Може бити
чак испод мора или на другој планети. Без обзира где се налазили, мора Вам тамо бити удобно, лепо и
мирно. Истражујте ту околину, шта видите, које звуке чујете, које мирисе осећате. Запамтите визуелне
детаље, звуке и мирисе. Посебно обратите пажњу на то како се осећате.
Ово је Ваше лично унутрашње место за опуштање, где се можете вратити било када, само склапањем
очију и жељом да будете тамо.

Интерни материјал ЦИП – Центра за интерактивну педагогију

 

 

 

Наравно, уколико Ви или Ваше дете осетите јак страх, нелагодност или тешко подносите насталу ситуацију не устручавајте се да потражите стручну психосоцијалну помоћ путем броја телефона Министарства здравља 0800-309 309 на ком Вас очекују стручњаци за помоћ у кризним ситуацијама.

Психосоцијалну помоћ можете добити и путем телефона Института за ментално здравље у Београду на телефоне

063-729 8260 (за младе до 18 година)

063-175 1150 (за одрасле)

Не устручавајте се да тражите помоћ. Само сви заједно, уз узајамну подршку, можемо да превазићемо све недаће и проблеме.

Ексери у огради

Једном беше мали дечак који је имао лошу нарав. Његов отац дао му је кесу пуну ексера и
рекао му да сваки пут када побесни и изгуби контролу над собом, закуца један ексeр у
ограду. Првог дана дечак је закуцао 37 ексера у ограду, током следећих неколико месеци
научио је да контролише свој бес и број укуцаних ексера смањивао се. Открио је да је
лакше контролисати своју нарав него закуцавати ексере у ограду.
И тако је дошао дан, да током целог, дана дечак није побеснео. Рекао је то свом оцу,и отац
му је казао да свакога дана током којег успе да контролише своје понашање, из ограде
ишчупа један ексер. Дани су пролазили, и једног дана дечак је био у стању да каже свом
оцу да је почупао све ексере. Отац је узео сина за руку и одвео га до ограде, те му
рекао: „Добро си урадио, сине мој, али погледај све те рупе у огради. Можеш човека убости
ножем и извући нож; после тога није важно колико пута кажеш да ти је жао ране остају.“
Вербална рана је исто толико болна колико и физичка. Пријатељи су заиста ретки драгуљи.
Они чине да се смешиш,охрабрују те да успеш у нечему, они су спремни да те саслушају,да
промене твој бол, имају лепе речи за тебе и увек им је срце отворено за тебе. Покажи
твојим пријатељима колико ти је стало до њих.
Молим те, опрости ми ако сам икада направио рупу у твојој огради…
Одељењски старешина путем вибер групе разговара са ученицима о тексту „Ексери у
огради“ (како су разумели причу, каква осећања у њима буди….), о другарству.
Ученици који желе могу да напишу састав на тему „Помогао сам другу да……“ и да
пошаљу одељењском старешини или да о томе сви заједно разговарају у вибер групи.

ШТА ЈЕ ЗАВИСНОСТ ОД ИНТЕРНЕТА

Зависност од интернета (Internet Addiction Disorder -IAD) је први дефинисао Др Иван Голдберг 1995.године. Зависност од интернета (Internet Addiction Disorder -IAD) се може дефинисати као клинички поремећај са снажним негативним последицама на социјално, радно, породично, финансијско и економско функционисање личности. Интернет зависност представља стање појединца у коме је употреба интернета постала доминантна животна активност која га изолује у односу на остале друштвене токове, и која ствара негативне последице по њега и његову околину. Претерано коришћење компјутера, односно Интернета, које се често повезује са губљењем изанемаривањем основних потреба (спавање, храна, тоалет…)
Сматра се да је 4 до 6 часова дневно симптом зависности. Симптоми интернет зависности су: промењено понашање, провођење све више времена за компјутером и интернетом, прекид школовања или радног односа, занемаривање других обавеза и интересовања, проблеми са концентрацијом и памћењем, несаница, проблеми са кичмом, видом, слухом и др.
• Велики број сати проведен на интернету и константан разговор о утисцима након тога. Губљење појма о времену док сте онлине• Одбијање учешћа у друштвеним активностима како би провели више времена онлајн. И на тај начин долази до изолације од пријатеља и породице.• Изливи беса, анксиозност, или фрустрације услед забране коришћења интернета. Разне врсте негативнихпоследица – свадљивост, лагање, лоши резултати на послу или у школи, недруштвеност, хронични умор…“Кризирање” – осећање гнева, напетости и/или депресије када је компјутер недоступан• Коришћење интернета без обзира на проблеме које то изазива у школи или друштвеним односима.Стална потреба за што бољом „машином“, напреднијим софтвером или потреба да се више времена проводи уз компјутер.
Здравствени проблеми који се могу приметити код могућег зависника од интернета:
• Проблеми са здрављем као што су главобоље и болови у леђима.
• Проблеми са спавањем, видом и суве очи, лоша хигијена
• Губитак килаже и избегавање оброка због коришћења интернета.
• Осећање еуфорије при употреби Интернета. 

Овај облик зависности је релативно нова болест, а како има карактеристику масовности можемо рећии нови социјални проблем. 
Наиме, 1996. године је први пут употребљен појам internet addiction – интернет зависност. Шест сати непрекидног коришћења компјутера граница после које неко може да буде класификован као „зависник“ и упућен на лечење. 

Да ли ваше дете може постати зависник од интернета?
Коришћење интернета може измаћи контроли и претворити се у озбиљан проблем. Док неки адолесценти могу постати зависници од видео игара, другима се исто може десити са друштвеним мрежама и другим онлајн активностима. Зависност од интернета још увек није дијагноза у тој мери као што је то случај код зависности од дроге. Неограничен приступ таблетима, лаптоповима и паметним телефонима представља велики потенцијал за даље развијање зависности од дигиталних садржаја.Како настаје зависност од игрица? Фактори који би могли увећати ризик међу децом за покретање овог облика зависности. Деца који играју онлајн игрице делују као група која је подложнија зависности од интернета. Интерактивне игре попут су наизглед оно што повећава ризике. Без начина да заврше или званично “пређу” игру, деца често одавде почињу са зависношћу. Коришћењем ове врсте електронских уређаја уз интернет зависност, може се покренути ослобађање ендорфина код тинејџера. То је слично стање оном у које улазе зависници од дроге и коцке. 

Преузето са:
www.pametnoibezbedno.gov.rs/vest/1266

О људској доброти

Одељењски старешина путем вибер групе разговара са ученицима о прочитаном тексту и о и емоцијама које буди ова прича. Разговарају и о добрим делима која су ученици, њихови родитељи, пријатељи, познаници, чинили и чине током пандемије корона вируса.

Шта је насиље злостављање, занемаривање?

Да ли си приметио да  је у школи или на улици у твом крају неко некога :

  • Ударао, шутирао, гађао, затварао у неку просторију
  • Вређао, исмевао, зафркавао због његове породице, боје коже, места у коме живи , због физичког изгледа или одеће
  • Намерно избацивао из друштва, наговарао друге да се са њим не друже
  • Оговарао телефоном или преко интернета, писао ружне поруке, објављивао непријатне, омаловажавајуће или неистините ствари
  • Додиривањем чинио некоме непријатност и узнемиравао га
  • Присиљавао друге да раде нешто што не желе, да му дају новац или ствари

 

Таква понашања називамо насиљем међу децом.

Ако деца то раде намерно и  често,  то је злостављање.

Ако одрасли у школи или породици не чине ништа  да то спрече или зауставе, ради се о занемаривању.

Да ли се то догађа у твојој школи, теби, или твојим друговима и другарицама?

Да ли си ти можда радио овакве ствари?

  1. када видиш насиље међу вршњацима:
  • Заузми активан став, размисли…Како би се ти осећао да је према теби неко насилан ?
  • Ако се осећаш сигурно, тражи од онога ко је насилан да прекине. (Нпр. “Заустави се”, “Стани” “Немој то да говориш!”, “Немој да  вређаш”!)
  • Ако си у прилици, позови другове и другарице да стану у заштиту оногако трпи малтретирање-тако ћете показати да је већина вас за прекид насиља
  • Ако се не осећаш сигурно, затражи помоћ одраслих –  родитеља, наставника, разредног или било ког другог одраслог у кога имаш поверења. (Запамти: Рећи одраслима за насиље не значи тужакати. Тиме помажеш да се насиље заустави)

 

  1. Када знаш/видиш да је неко од вршњака изложен малтретирању других
  • Позови га да ти се придружи на одмору, укључи га у своје друштво
  • Посаветуј га да разговара с неким о томе што му се догађа, да тражи помоћ.
  • Буди уз њега када тражи помоћ одраслих.
  • Објасни својим пријатељима да насилно понашање НИЈЕ ФЕР и позови их да ти се придруже у подршци.
  • Насилна деца можда мисле да су смешна или “цоол” – не подстичи их на насиље смешкањем, дивљењем, прећуткивањем, имитирањем или навијањем.
  • На насиље не узвраћај насиљем – псовком или тучом. То не решава проблем, већ га погоршава, а излажеш се ризику да ти врати још јаче.
  • Немој да мислиш да си издајица ако се обратиш одраслима за помоћ. Тиме помажеш особи која не може сама да се избави од насилног понашања других.
  • Немој бити пасивни посматрач као да се то тебе не тиче-НЕ РЕАГОВАТИ ЗНАЧИ ПОДРЖАВАТИ НАСИЉЕ!
  • Насиље чешће трпе они који су мирни, стидљиви , преплашени. Зато се труди  да ходаш уздигнуте главе, да  изгледаш сигурно, и да останеш смирен. .
  • Покушај да игноришеш онога ко те злоставља. Ако види да не може да те повреди, можда и сам одустане.
  • Гледај га у очи, реци му да престане и удаљи се из ризичне ситуације. Немој мислити да си кукавица, ако бираш да се склониш!
  • Они који злостављају воле да виде твој страх и сузе, зато покушај да не покажеш осећања.
  • На насиље не узвраћај насиљем! Неко ће помислити да управо ти изазиваш невоље. Осим тога, нападач је обично јачи.
  • Ако неко тражи новац или неки предмет, дај му, да ти не би то насилно одузео. Одмах
  • после тога обрати се одраслима за помоћ.
  • Избегавај места на којима се окупљају они који чине насиље или на тим местима буди у друштву других.
  • Запиши то што ти се догодило и какав је притом осећај. Можда ти после буде лакше да се неком повериш.
  • Немој да патиш у тишини. Испричај одраслима (родитељима, учитељима, разредном, педагогу,психологу, Тиму за заштиту деце у твојој школи, полицајцу …) шта ти се дешава. Њихова је дужност да те заштите. Ако не кажеш шта ти се догађа, нико ти не може помоћи!

Преиспитај се! Можеш да изабереш како ћеш се понашати према другима

Уколико на нека од ових питања имаш потврдне одговоре , можда други пате због твог понашања!

 

Ако пожелиш да се промениш:

  • Озбиљно размисли, твоји поступци имају последице: одрасли се на тебе љуте, па ће њихови        поступци по тебе имати веома негативне последице.
  • Осим тога, твоји вршњаци су тужни због твојих поступака. Твоје ружне речи или ударци остављају им ожиљке за читав живот. Они нису заслужили да се према њима понашаш насилно.
  • Замисли да се то дешава твом брату или сестри.
  • Разговарај са неким у кога имаш поверења, извини се, понуди да на било који начин исправиш грешку и олакшаш ономе коме си нанео бол. А тиме и себи.
  • Када осетиш жељу да некога повредиш изброј до десет, прошетај.
  • Смисли неке друге начине да постанеш више „цоол“-окушај се у неком спорту, рачунарима, уметности, причању вицева, фотографисању
  • Сваки пут кад ти успе, честитај самом себи, похвали се пред онима којима је до тебе стало.