Драги наши ученици, учитељи, наставници и родитељи!

Прочитајте ову врло поучну причу која може да се односи и на нашу тренутну ситуацију.

Нуди нам веома много питања за размишљање зашто нам се све ово дешава.

Прича о Утнапиштиму – сумерска верзија мита

градом, који су пијуци археолога откопали и тако потврдили да је стварно постојао. У

доба највећег процвата тог града, најраније цивилизације су већ готово преовладале у

Азији и Африци. Но у то време пре Великог потопа, бог Енлил је одлучио да спроведе свој

план о уништењу наше врсте. Разочарала га је изопаченост људи. Исто као библијског

Јахвеа.

И имао је својих разлога: били смо бунтовни, нисмо се повиновали његовим жељама, а

пре свега, деловали смо му бучно и тврдоглавно.

Завера коју је сковао да нас уништи била је толико окрутна да је натерао остале богове да

се закуну да је неће открити ниједном смртнику. За Енлила, срж проблема је лежала у

браковима између богова и „кћери човечијих“. Њихово мешање, рекао је, искварило је

нашу врсту. Учинило нас је частохлепним, непослушним, и што је још горе, све

снажнијим и паметнијим. Почели смо превише да личимо на њих, па је бог над свим

боговима, господар неба, ветра и олује, одлучио да осујети тај опасан генетски успон.

Смислио је драстично решење: покренуће климатску катастрофу планетарних размера и

заувек нас збрисати са лица земље.

Само једно божанство се успротивило том плану: Енлилов брат Енки. Тај бог је према

нама осећао нешто више од поштовања. Њему делимично дугујемо то што смо се

раширили по Земљи. Енки нам је послао чуваре и дозволио им да имају пород са нашим

женама. Хтео је да побољшта нашу расу и да нас просвети. Али кад је добио прве видљиве

резултате и кад су се појавиле прве сложеније људске заједнице, Енлил је хтео да нас

спали огњем. У нама је видео потенцијалне непријатеље. Створења обдарена

интелигенцијом која ће, пре или касније, постати равна његовој.

Енки се много забринуо. Како да спречи наше уништење а да не изда брата, врховног

бога?

Како да поступи а да не увреди сопствену врсту? Мало пре дана Д,

Утнапиштима обраћајући му се очи у очи а да не погази заклетву. Али шта ако тај човек

„случајно“ дозна за планове његовог брата? Речено – учињено. Наш доброчинитељ је

пронашао довољно велик зид у центру града, и чучнуо иза њега да сачека да туда прође

краљ. Кад се он појави, направиће се да прича нешто друго и упозориће га.

И тај дан је дошао.

„Кућо од трске, кућо од трске! Зиду, зиду! Колибо од трске, чуј!“, повикао је Енки,

заклоњен иза зида. „Сагради дрвену кућу, подигни је у лађу! Остави богатство, тражи

живот, презри поседовање, спаси живот. Донеси у лађу животно семе сваке врсте!“*

Мада је Утнапиштим истог трена препознао глас свог бога, није га и видео. Збуњен,

сметен због онога за шта је поверовао да је разговор који није био за његове уши, вратио

се у двор убеђен да тај инцидент треба да протумачи као знак. За кратко време је саградио

огроман брод, без прамца и крме, без палубе и једара, заштићен оклопом, који ће као

сандук пловити пучином. Дванаеста таблица Епа о Гилгамешу штуро описује ужас који је

затим настао, али помиње да је невреме беснело данима и ноћима и поплавило крељевину

Шурупак, бацајући краљеву посаду у најдубљи очај. Међутим, гора судба је задесила оне

који се нису попели на брод. Сви су се подавили док је земља до тада позната краљу

нестала испод воде.

Кад је најгоре прошло, сандук са преживелима насукао се на врху неке планине. Прича се

да се заглавио на ивици провалије, и да је један крај брода лебдео изнад бездана. Чекали

су седам дана, не усуђујући се да кроче ногом на тај врх, а онда је краљ Утнапиштим

наредио да напусте лађу и настане све копно на које наиђу. Тад се родила, или боље

речено поново родила, наша врста.

________________________________________

Из књиге „Изгубљени анђео“ коју је написао шпански писац Хавијер Сијера (Лагуна, стр.

156-158.)

*Еп о Гилгамешу, превод Станислав Препрек

 

Причу за вас одабрала Слободанка Сундаћ, библиотекарка са сајта: